Istražite široku ponudu materijala za šivenje. Naš veliki izbor metraže je sve što vam je potrebno za početak vašeg sledećeg projekta, bilo da se radi o osnovnim materijalima za proizvode početnog nivoa ili ekstravagantnoj otmenoj metraži za naprednije projekte. Za vas uvek biramo tkanine visokog kvaliteta i zanimljivog dizajna za najrazličitije želje i potrebe.
Materijali za šivenje razlikuju se po sastavu, načinu tkanja i pletenja te raznovrsnoj nameni.
Metražu prvo dijelimo na tkanine i pletiva. To su dva potpuno različita procesa proizvodnje tkanina.
Tkanje uključuje isprepletanje dva sistema niti, potke i osnove, koje se ukrštaju pod pravim uglom. Poznajemo nekoliko vrsta ili načina tkanja koje nazivamo vez. Za izradu metraže najčešće se koriste laneni, keper i atlas vezovi. Struktura tkanine je kruta i sama po sebi nema nikakvu elastičnost. Kod tkanina određena elastičnost može se postići samo dodavanjem elastinskih vlakana.
Kod pletenina, postoji samo jedan sistem niti, odnosno jedna duga nit, koja se oblikuje u kontinuirani niz isprepletenih petlji. Za razliku od tkanina, takva struktura petlje omogućuje fleksibilnost proizvoda, čak i ako materijal ne sadrži elastin. Pleteninu ili pletenu metražu razlikujemo prema veličini ili petljama. Manje petlje stvaraju finije materijale poput žerseja, a veće petlje deblje materijale izraženije strukture koji se obično nazivaju pleteninama.
Uz dve gore navedene grupe materijala za šivenje , poznajemo još i vlaknaste materijale. To su netkani tekstili, koji se proizvode presovanjem međusobno isprepletenih vlakana. To uglavnom uključuje filc i čoju.
Prema sastavu materijali za šivenje se razlikuju i prema poreklu vlakana odnosno sirovina. Tako razlikujemo metražu prirodnog i veštačkog porekla.
Prirodna vlakna se dele na celulozna i proteinska. Celulozna vlakna su biljnog porekla, dok su proteinska vlakna životinjskog porekla.
Prirodna celulozna vlakna uključuju pamuk, lan, ramiju, jutu, bambus, konoplju, ratan, rafiju, sisal itd.
Proteinska vlakna životinjskog porekla dele se na keratinska i fibroinska vlakna. Keratinska vlakna uključuju dlake ovaca (vuna), koza (moher, kašmir), kamila, lama (alpaka) i dlake zeca (angora). Fibroinska vlakna se dobijaju odvanjem čaura dudove svilene bube i poznatija su kao svila.
Poznajemo i veštačke materijale. Mnogi su iznenađeni što se i veštačka vlakna dele na ona proizvedena od prirodnih sirovina i ona koja su sintetičkog porekla.
Veštačka vlakna od prirodnih sirovina uključuju viskozu, modal, liocel, acetat, kupro, bambus viskozu. To su prirodni polimeri dobijeni raznim hemijskim postupcima.
Veštačka vlakna od sintetičkih sirovina uključuju poliester, poliamid, poliuretan, elastin, polipropilen, polivinil hlorid itd.
Metražu takođe možemo podeliti i prema različitim oblastima upotrebe. Uzimajući u obzir različita svojstva, sastav, strukturu i izgled, materijali se mogu koristiti za odeću, modne dodatke, pozamanteriju te za ukrašavanje doma i ostale dekorativne proizvode.
Materijali za šivenje razlikuju se po sastavu, načinu tkanja i pletenja te raznovrsnoj nameni.
TKANINE, PLETENINE I VLAKNASTI MATERIJALI
Metražu prvo dijelimo na tkanine i pletiva. To su dva potpuno različita procesa proizvodnje tkanina.
TKANINE
Tkanje uključuje isprepletanje dva sistema niti, potke i osnove, koje se ukrštaju pod pravim uglom. Poznajemo nekoliko vrsta ili načina tkanja koje nazivamo vez. Za izradu metraže najčešće se koriste laneni, keper i atlas vezovi. Struktura tkanine je kruta i sama po sebi nema nikakvu elastičnost. Kod tkanina određena elastičnost može se postići samo dodavanjem elastinskih vlakana.
PLETENINE
Kod pletenina, postoji samo jedan sistem niti, odnosno jedna duga nit, koja se oblikuje u kontinuirani niz isprepletenih petlji. Za razliku od tkanina, takva struktura petlje omogućuje fleksibilnost proizvoda, čak i ako materijal ne sadrži elastin. Pleteninu ili pletenu metražu razlikujemo prema veličini ili petljama. Manje petlje stvaraju finije materijale poput žerseja, a veće petlje deblje materijale izraženije strukture koji se obično nazivaju pleteninama.
VLAKNASTI MATERIJALI
Uz dve gore navedene grupe materijala za šivenje , poznajemo još i vlaknaste materijale. To su netkani tekstili, koji se proizvode presovanjem međusobno isprepletenih vlakana. To uglavnom uključuje filc i čoju.
SIROVINSKI SASTAV
Prema sastavu materijali za šivenje se razlikuju i prema poreklu vlakana odnosno sirovina. Tako razlikujemo metražu prirodnog i veštačkog porekla.
PRIRODNA VLAKNA
Prirodna vlakna se dele na celulozna i proteinska. Celulozna vlakna su biljnog porekla, dok su proteinska vlakna životinjskog porekla.
Prirodna celulozna vlakna uključuju pamuk, lan, ramiju, jutu, bambus, konoplju, ratan, rafiju, sisal itd.
Proteinska vlakna životinjskog porekla dele se na keratinska i fibroinska vlakna. Keratinska vlakna uključuju dlake ovaca (vuna), koza (moher, kašmir), kamila, lama (alpaka) i dlake zeca (angora). Fibroinska vlakna se dobijaju odvanjem čaura dudove svilene bube i poznatija su kao svila.
VEŠTAČKA VLAKNA
Poznajemo i veštačke materijale. Mnogi su iznenađeni što se i veštačka vlakna dele na ona proizvedena od prirodnih sirovina i ona koja su sintetičkog porekla.
Veštačka vlakna od prirodnih sirovina uključuju viskozu, modal, liocel, acetat, kupro, bambus viskozu. To su prirodni polimeri dobijeni raznim hemijskim postupcima.
Veštačka vlakna od sintetičkih sirovina uključuju poliester, poliamid, poliuretan, elastin, polipropilen, polivinil hlorid itd.
UPOTREBA MATERIJALA
Metražu takođe možemo podeliti i prema različitim oblastima upotrebe. Uzimajući u obzir različita svojstva, sastav, strukturu i izgled, materijali se mogu koristiti za odeću, modne dodatke, pozamanteriju te za ukrašavanje doma i ostale dekorativne proizvode.
Prikaži više